Novi predsednik opštine Despotovac je Nikola Nikolić, a predsednik SO Despotovac je dr Zlatko Marjanović sa liste SNS-PUPS-GG koja je osvojila apsolutnu vlast i ima 25 odbornika u skupštini.

 

Na slici: predsednik Nikola Nikolić polaze zakletvu.

 

- Za naš izbor glasalo je 30 odbornika, što znači da pored naših 25 imamo podršku i ostalih stranaka u skupštini. Prioriteti u naredne četiri godine su očuvanje rudnika Rembas i trenutnog broja radnih mesta, izgradnja industrijske zone, dovođenje investitora, izgradnja infrastrukture - rekao je Nikolić

 

Za zamenika predsednika opštine izbran je Nenad Jovanović, kao i tri člana Opštinskog veća.

 

Izvor: Blic

Prvo što pada u oči kad uđete u porodičnu kuću Siniše Tanića iz Busilovca, nedaleko od Paraćina, jesu gomile hemijskih olovaka, uredno složenih u nekoliko stalažica i u plastičnim kutijama na trpezarijskoj vitrini.

 

– To mi je glavna fora, jer ne mogu da tražim hemijsku na poklon osim ako ne piše – priča naš sagovornik, pasionirani sakupljač Siniša Tanić.

 

Siniša je učitelj i pasionirani kolekcionar, a svoju kolekciju obogaćuje – gde stigne. U učionici, gde mu đaci poklanjaju najćešće pokvarene ili prazne olovke, dobija ih na poklon od prijatelja i komšija, od medicinskih sestara i doktora u seoskoj ambulanti i u domu zdravlja, pa čak i u Institutu za kardiovaskularna oboljenja u Beogradu!

 

– Tamo sam operisan početkom godine jer mi je na zelenoj pijaci u Paraćinu bukvalno puklo srce. Imao sam rupturu srčane aorte. Nakon šest sati probudio sam se u Beogradu, gde me je prevezla Hitna. Da ne dužim, nakon operacije i posle nekoliko nedelja bolničkih dana, merkam ja kako kvalitetnu hemijsku olovku ima moja doktorka. Mislim: ne vredi, neće dati, al’ ipak pitam da li je olovka prazna. Ako jeste…. Posle me doktorka pozvala u trpezariju i poklonila mi olovku koju je njoj poklonio ministar Lončar. Na olovci piše: Narodna skupština Republike Srbije – priča nam Siniša i pokazuje nam svoju uspomenu na nevesele bolničke dane, kad je jedva preživeo.

 

U njegovoj kolekciji je više od 2.000 najrazličitijih olovaka, od najobičnijih plastičnih, do skupljih, različitih oblika, sa različitim natpisima i iz inostranstva. Čim uđe u neku kancelariju, odmah krene da merka olovke.

 

– To mi je kao uslovni refleks. Ako me znaju, često mi sami poklone. Ako ne, ja upotrebim svoju foru jer tako do novog eksponata najčešće dođem. Pitam imaju li neku olovku za bacanje. Posle početnog čuđenja, željena olovka najčešće završi u mom džepu. Ako ne odmah, onda kasnije, kad je vlasnik ispiše – pojašnjava nam Siniša svoju strategiju.

 

SRBIN POSTAO KOZAK: Zlaja Car od kozačkog atamana dobio poklon od kog će vam se zavrteti u glavi! (FOTO)

 

Inače mu je baš “kul” da dobija olovke od medicinskog osoblja. Prvu veću količinu dobio je od sestre iz seoske ambulante.

 

– Vidim na stolu puno olovaka koje ne rade, pa velim, da mi da ja da popravim i da podelimo napola. Ona mi da sve i kaže da joj vratim samo nekoliko, da ima čime da piše. Tako je i krenula moja pasija sakupljanja hemijski – priča Siniša.

 

A u paraćinskom domu zdravlja – situacija slična. Kada je njegova izabrana doktorka shvatila šta Siniša sakuplja, odmah je priložila svoju olovku.

 

– Sad kad odem kod lekara, još sa vrata mi doktorka kaže: “Vidi šta imam za tebe!”, pa tek onda otvara moj zdravstveni karton – hvali se učitelj.

 

U ovoj priči idealna je stvar što Sinišu upotpunjavanje njegove kolekcije ne košta mnogo. Dok drugi kolekcionari moraju da imaju brdo para i da kupuju, on je 99 odsto svoje zbirke dobio na poklon!

 

Izvor: Telegraf

Da se od proizvodnje mleka može živeti uverava Miroslav Stojanović iz Ćuprije, poznatiji kao Mića Brica.

 

Ceo radni vek radio je kao endokrinolog, bavio se humanim poslom, a sada svoje penzionerske dane provodi u staji gde je otkrio novu ljubav.

 

Stočarska je muka manje-više svima poznata. Zbog situacije u stočarstvu i smanjenja stočnog fonda, mnogima se proizvodnja mleka ne isplati. 

 

"Ako bismo sve stavili na papir, možemo reći da je poljoprivreda u lošem stanju. Ako računate šta dobijete angažovanjem stručnjaka... Znate, danas je došlo vreme da se poljoprivredom bavi onaj koji to voli. Nema više onog da se time bavi dete koga nije htela škola, to nas je i dovelo u ovu situaciju“, kaže Mića Brica. 

 

Zato je on sina poslao na studije veterine. U štali ima ukupno 51 grlo. Dnevno preda oko 700 litara mleka. 

 

Kravu koja daje i 42 litara mleka zove simbolično „princeza“ ima i jednu koju zove „zloćko“, zbog čega i koje su još poruke ovog paora pogledajte u video prilogu.

 

Izvor: B92

ĆUPRIJA - Novi predsednik Skupštine opštine je Branimir Tasić, sa liste pod imenom "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje", a njegov zamenik biće Slavko Cvetković koji je ovu funkciju obavljao i u prethodnom sazivu, baš kao i Daliborka Kovačević, koja ostaje sekretar SO.

 

Kako je odlučeno na konstitutivnoj sednici lokalnog parlamenta, neće se menjati ni prva dva čoveka opštine, s obzirom na to da je za predsednika ponovo izabran Ninoslav Erić, a za njegovog zamenika Ilija Paunović.

 

Tako su naprednjaci "pobrali" sve važne funkcije i konkretizovali izborni rezultat, odnosno činjenicu da su od ukupno 37 osvojili čak 30 mandata. GG "Ravanica" ima četiri, a lista JS-SPS tri odbornika...

 

- Pokazalo se šta Ćuprija želi i kuda hoće da ide. Tokom prethodne dve godine smo postavili temelje za razvoj industrijske sredine, ali i sporta i kulture. Novi ciljevi u predstojećem mandatu biće da lestvicu podignemo toliko visoko, da će svaka naredna vlast morati da preskoči cilj koji budemo postavili - najavljuje Erić. 

 

Izvor: Novosti

Kada je 2002. godine Dragoslav Šutić uz socijalni program napustio posao u fabrici cementa “Holcim Srbija” iz Popovca kod Paraćina, nije ni slutio da će mu deceniju i po kasnije, prihodi zavisiti od zemljišta, da će od toga dobro živeti – da će biti “sam svoj gazda”.

 

 Na slici: Aleksandar Micić, Dragoslav Šutić i Aleksandar Miletić

 

Godinu dana od kada je kroz projekat Agencije za ekonomski razvoj i preduzetništvo Pčinjskog okruga “Veeda” dobio beskamatni kredit i posejao smilje, novopečeni poljoprivrednik iz Gornje Mutnice je od otkupljivača iz Paraćina, firme “Sanicula”, nagrađen sa dodatnih 5.000 sadnica ove biljke.

 

Na jučerašnjoj Konferenciji  “Poljoprivreda kao biznis i efikasna javno-privatna razvojna partnerstva” u Knjaževcu, kojoj su prisustvovali opštinski funkcioneri, Agencija Veeda iz Vranja, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) ali i poljoprivrednici tog kraja, vredna nagrada u sadnicama dodeljena je i njegovom komšiji Aleksandru Miciću kao i Aleksandru Miletiću iz sela Izvor.

 

Prve zasade smilja, iz čijih se cvetova dobija izuzetno cenjeno eterično ulje, (1 kilogram košta oko 1800 evra) posadili su prošle godine, a rezultati su stigli nakon godinu dana.

 

“Prezadovoljan sam zaradom i planiram da stalno proširujem polja zasada. Proizvodnja smilja je i te kako isplativa, jer samo jedan hektar donosi čistu zarada od 3.000 do 5.000 evra”, kaže Šutić.

 

Posebno je zadovoljan što proizvodnja te biljke nije rizična, ne napadaju je štetočine, ne zavisi od vremena i jedino manjak sunčanih dana može prouzrokovati manje eteričnog ulja.

 

“Čak ni grad u našem kraju nije potukao ovu zahvalnu biljku”, zadovoljan je Šutić.

 

Izvor: Istmedia.rs

Paraćin je jedna od malobrojnih opština u Srbiji u kojoj vladaju demokrate, punih šesnaest godina lokalna samouprava ove opštine je obojena u žuto.

 

Paraćinci su i na ovogodišnjim izborima poverenje izglasali Saši Paunoviću, koji je više od deset godina predsednik opštine.

 

B92 u ovom gradu pita - šta je tajna uspešnog opstanka na vlasti.

 

Dugogodišnja vladavina demokrata u Paraćinu održana je lokalnim koalicijama koje su ključ uspeha, kažu čelnici. Koalicija je neophodan kompromis za opstanak lokalne vlasti, ističe prvi čovek Paraćina Saša Paunović. 

 

“Samo kroz stabilnost ćete rešiti probleme. Možda nećete rešiti sve u jednom mandatu, možda u dva mandata, ali ako imate stabilnu lokalnu vlast i dobru saradnju s koalicionim parterima kroz dugo vremena, onda ćete rešiti brojne probleme. Ovo su drugačije političke okolnosti gde je velika dominacija Srpske napredne stranke svuda u Srbiji, u medijima i na druge načine tako da su to teže okolnosti nego ranije”, navodi Paunović. 

 

Pokret “Svi za Paraćin”, višegodišnji koalicioni partner lokalnih demokrata, je trpeo blaže pritiske naprednjaka, objašnjava Dragan Mitić, predsednik pokreta. Ovog puta naprednjaci su im nudili koaliciono udruživanje radi formiranja odborničke većine. 

 

“Razmatrali smo i tu vrstu opcije kao i sve ostale opcije naravno i smatramo da ta opcija tamo nije davala dovoljno sigurnosti i da pokažemo, iskažemo ono što smo obećavali u izbornoj kampanji. Ono što je vaćno je da je ta opcija zahtevala veći broj partnera za koje mi iskreno ne mislimo da bi doneli boljitak opštini Paraćin”, ističe Mitić. 

 

Na ovogodišnjim izborima u Paraćinu, demokrate su dobile devetanest, naprednjaci četrnaest a pokret “Svi za Paraćin” devet, i to ključnih odbornika, koje su naprednjaci želeli da pridobiju. Revoltiran zbog neosvojene skupštinske većine, Jovica Rajić, predsednik lokalnih naprednjaka, nije želeo da komentariše dugogodišnju demokratsku vlast. 

 

S druge strane, Paraćinci su izgleda podeljenog mišljenja. Dok su jedni zadovoljni opštinskom vlašću drugi nisu. 

 

Paraćinska vlast formirana je neposredno pred Uskršnje praznike kada su demokrate proglasile pobedu. Od ukupno pedeset i pet skupštinsku većinu čini trideset i tri koalicionih odbornika. Ovo je peti mandat demokratske stranke u Paraćinu. 

 

Paraćin je jedna od malobrojnih opština u Srbiji u kojoj vladaju demokrate,punih šesnaest godina lokalna samouprava ove opštine je obojena u žuto. 

 

Paraćinci su i na ovogodišnjim izborima poverenje izglasali Saši Paunoviću, koji je više od deset godina predsednik opštine. 

 

B92 u ovom gradu pita - šta je tajna uspešnog opstanka na vlasti. 

 

Dugogodišnja vladavina demokrata u Paraćinu održana je lokalnim koalicijama koje su ključ uspeha, kažu čelnici. Koalicija je neophodan kompromis za opstanak lokalne vlasti, ističe prvi čovek Paraćina Saša Paunović. 

 

“Samo kroz stabilnost ćete rešiti probleme. Možda nećete rešiti sve u jednom mandatu, možda u dva mandata, ali ako imate stabilnu lokalnu vlast i dobru saradnju s koalicionim parterima kroz dugo vremena, onda ćete rešiti brojne probleme. Ovo su drugačije političke okolnosti gde je velika dominacija Srpske napredne stranke svuda u Srbiji, u medijima i na druge načine tako da su to teže okolnosti nego ranije”, navodi Paunović. 

 

Pokret “Svi za Paraćin”, višegodišnji koalicioni partner lokalnih demokrata, je trpeo blaže pritiske naprednjaka, objašnjava Dragan Mitić, predsednik pokreta. Ovog puta naprednjaci su im nudili koaliciono udruživanje radi formiranja odborničke većine. 

 

“Razmatrali smo i tu vrstu opcije kao i sve ostale opcije naravno i smatramo da ta opcija tamo nije davala dovoljno sigurnosti i da pokažemo, iskažemo ono što smo obećavali u izbornoj kampanji. Ono što je vaćno je da je ta opcija zahtevala veći broj partnera za koje mi iskreno ne mislimo da bi doneli boljitak opštini Paraćin”, ističe Mitić. 

 

Na ovogodišnjim izborima u Paraćinu, demokrate su dobile devetanest, naprednjaci četrnaest a pokret “Svi za Paraćin” devet, i to ključnih odbornika, koje su naprednjaci želeli da pridobiju. Revoltiran zbog neosvojene skupštinske većine, Jovica Rajić, predsednik lokalnih naprednjaka, nije želeo da komentariše dugogodišnju demokratsku vlast. 

 

S druge strane, Paraćinci su izgleda podeljenog mišljenja. Dok su jedni zadovoljni opštinskom vlašću drugi nisu. 

 

Paraćinska vlast formirana je neposredno pred Uskršnje praznike kada su demokrate proglasile pobedu. Od ukupno pedeset i pet skupštinsku većinu čini trideset i tri koalicionih odbornika. Ovo je peti mandat demokratske stranke u Paraćinu.

 

Autor: B92

STEFAN Vacić (22), iz Trnave kod Jagodine, poginuo je u saobraćajnoj nesreći u utorak veče na ulazu u Staro Lanište nadomak Jagodine, bežeći od policijskih patrola. Njegova porodica tvrdi da je za njim bila raspisana poternica zbog neplaćenih prekršajnih prijava ukupne vrednosti 60.000 dinara. Ipak, u MUP tvrde da je Stefan bio dobro poznat policiji zbog krađa, nasilničkog ponašanja i nasilja u porodici i da ga nisu jurili zbog naplate prekršaja.

 

- Angažovaćemo advokata, nije nam bitno koliko će to da košta. Oni su ga ubili dok su ga jurili - kaže Stefanova sestra Tamara Vacić. - Pre dvadesetak dana su ga priveli zbog neplaćenih prekršajnih prijava, ali je sada uspeo da pobegne iz dvorišta. Ako su videli da je sklon bekstvu, trebalo je da ga puste. Ne jure one koji duguju mnogo više, a Stefan je stradao zbog kazni od 60.000 dinara.

 

Prema nezvaničnim informacijama, Stefan je oko 18 časova izgubio kontrolu nad vozilom na ulazu u Staro Lanište i "zakucao" se u parkirani auto kod pumpe "Koral".

 

- Policija mi je rekla da ga nije jurila, već pratila, a on je bežao. Nije šija nego vrat - priča Tamara. - Rekli su mi i da je za njim raspisana poternica, ali niko od nas to nije znao. Stefan se slobodno kretao. On nije mogao da pobegne iz zemlje, jer nije imao nijedan dokument, pošto ima fiktivnu adresu. Vodio se na Trnavu, a sa suprugom Saškom i dvoje dece privatno je stanovao u Ćupriji.

 

Stefanova sestra Tamara kaže da je u novinama pročitala da je policija saopštila da je Stefan izgubio kontrolu nad vozilom.

 

- Ne znam čiji je automobil koji je vozio, ali znam da je trebalo da da novac vlasniku tog automobila - priča Tamara.

 

Jedan od Stefanovih prijatelja koji je otišao na mesto saobraćajne nesreće kaže da je prizor bio jeziv. Video je smrskana kola i Stefanovo beživotno telo pored olupine.

 

- Možda je imao neku poternicu, možda nije. Ali i da je imao, smatram da to nije razlog da ga dve patrole jure i da ga teraju u smrt - kaže Saša Maksimović, jedan od Stefanovih najboljih prijatelja. - Sigurno su organi reda saobraćajne policije iz Jagodine imali neki pik na njega ili su hteli da se dokažu.

 

On dodaje da se Stefan najverovatnije uplašio od dve patrole.

 

- Znam iz iskustva da dve patrole ne bi Stefana privele i pozvale advokate već bi ga prvo tukle i maltretirale - smatra Saša. - Koliko puta su mene tukli, udarali mi šamare, a mislim da nemaju prava da nas biju, bez obzira na to koliko mi zgrešili.

 

Stefan je u četvrtak sahranjen u prisustvu porodice i prijatelja.

 

Izvor: Novosti

Fudbaleri Jagodine odigrali su danas nerešeno 1:1 na svom terenu sa Radom, u utakmici 35. kola Superlige Srbije i ispali iz lige. Jagodina je povela u četvrtom minutu golom Danijela Gašića, posle centaršuta Uroša Nikolića, a bod Radu doneo je Milan Ćulum u 34. minutu na asistenciju Borka Veselinovića. Dva kola pre kraja Jagodina je poslednja na tabeli plej-auta sa 14 bodova i ima sedam manje od Rada koji zauzima šesto mesto. Mladost na sedmom ima 22 boda, ali i utakmicu manje, pošto će sutra u Lučanima od 19 časova igrati protiv Novog Pazara.

Fudbaleri Javora odigrali su u Ivanjici 1:1 sa Metalcem. Javor je poveo već u prvom minutu golom Andrije Ratkovića, a gol za ekipu iz Gornjeg Milanovca postigao je Dragan Mlovanović u 36. minutu. Javor je prvi na tabeli sa 25 bodova, a Metalac na trećem mestu ima bod manje. Izmedju njih je Novi Pazar koji ima 25 bodova, a sutra igra u Lučanima. Takodje, sutra od 17 časova igraće se utakmica OFK Beograd - Spartak. Beogradski tim je u zoni ispadanja, na pretposlednjem mestu sa 15 bodova, a Spartak je četvrti sa 23.

Gradski odbor Demokratske stranke u Jagodini povodom sučaja privodjenja i odredjivanje pritvora do 30 dana predsedniku Gradskog odbora Ruske stranke u Jagodini, Srbi Josijeviću, izražava sumnju da je ceo  dogadjaj politički motivisan i apeluje na nadležne organe da rasvetle sve činjenice i otklone svaku sumnju u nazavisnost rada pravosudja. 

 

Ukoliko je ovaj slučaj posledica političkih kalkulacija organa vlasti, onda predstavlja pritisak na izborni proces, ugrožava slobodu izbora i proizvodi sumnju u nezavisnost rada državnih organa. Činjenica da se samo privodjenje predsednika gradskog odbora jedne političke organizacije desilo na dan izbora, neposredno nakon javnog obraćanja privedenog lica preko društvene mreže u kome negativno komentariše vladajuću stranku, ostavlja prostor za sumnju da je ceo slučaj politički motivisan.

 

- Bez obzira što se Demokratska stranka ideološki i programski razlikuje od stavova koje zastupa Ruska stranka, osnovna načela kojima se rukovodimo su sloboda, jednakost i pravo na izbor i svaki pritisak, bilo na pojedinca ili političku organizaciju, uvek ćemo oštro i javno osuditi. Naša namera nije da vršimo pritisak na rad nadležnih organa, mi apelujemo da se ceo slučaj rasvetli i javnost upozna sa činjenicama kako bi se svaka sumnja u političku pozadinu slučaja, koja je evidentno opravdana, time i eliminisala - navodi VD predsednik GrO DS u Jagodini, Dragan Alempijević.

 

Specijalni rezervat prirode Brzansko moravište, jedno od poslednjih očuvanih močvarnih staništa ptica, vodozemaca i gmizavaca u doline Velike Morave, na meti je divljih odlagača smeća, navodi se u zapisniku inspektora koji su prošlog meseca obavili vanredni pregled.

 

Oni su konstatovali i da su u stablu bele topole, najvećeg prečnika u Srbiji, lovci napravili čeku za lov divljači. 

 

Inspektori Ministarstva poljoprivrede i životne sredine Miško Bešikić i Ljubomir Malezanović predleg su obavili po prijavi iz Šumadijskog upravnog okruga u Kragujevcu, a u zapisniku, koji je dostavljen Tanjugu, navodi se još da je tokom obilaska terena utvrđeno da se na prilaznom putu ne nalazi tabla za obeležavanje zaštićenog područja, niti su uočene oznake granica zaštićenog područja, kao ni oznake granica pojedinih zona zaštite. 

 

"Na mestu gde bi trebalo da počinje zaštićeno prirodno dobro Specijalni rezervat nalazi se manje smetlište na kojem je odložen uglavnom komunalni otpad. Dalje putem prema stablu bele topole nailazi se na deponiju koja je delimično poravnata, a u nastavku gomile smeše plastike, plastične kese, rolne za pakovanje proizvoda, gomile komunalnog otpada i zemlje", navodi se u zapisniku. 

 

Stablo bele topole je, kako su ustanovili inspektori, delimično oštećeno postavljanjem čeke između grana, a takođe oni nisu uočili pojas trske oko jedine stalne vodene površine gde je predviđena. Inspektori su u vanrednom pregledu proveli četiri i po sata, a u prijavi Ministarstvu iz Šumadijskog okruga piše još da je rezervat 'Brzansko moravište', uništen, razrovan kopanjem šljunka, da na tom području fabrika 'Brzan plast' ispušta otpadne vode u potok koji se uliva u rezervat, te da građani odlažu otpad, a da se riba lovi strujom i mrežama...". 

 

Rezervatom od 2013. godine upravlja Grad Jagodina, a u Upravi za zaštiti životne sredine grada, rečeno je novinarima da je "pokrenut postupak i da se radi na prikupljnaju novih informacija i dokaza". 

 

Turistička organizacija Jagodine već dve godine ima u planu da iz sredstava fondova Ministarstva organizuje izlete i posete Brzanskom moravištu, da uredi prostor sa vidikovcima za posmatranje ptica, te da uradi sve što je neophodno kako se ne bi narušili ekološki poredak, odnosno flora i fauna sistema na močvari. Rezervat se nalazi između sela Brzan (opština Batočina) i sela Miloševo (Jagodina), površine je 64,75 hektara, od kojih je 49,75 hektara teritorija Jagodine. 

 

Od Beograda je udaljeno 100 kilometara, od Jagodine 20 i od Batočine osam kilometara. 

 

"To je prirodna mrtvaja nastala na prostoru starog meandra reke Morave, gde su se i pored određenog antropogenog pritiska sačuvale osnovne vrednosti jednog močvarskog ekosistema", navodi se u informaciji Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Ostala vlažna staništa uz Veliku Moravu su u najvećoj meri isušena i pretvorena u obradive površine, dok je mali broj preostalih bara i mrtvaja devastiran eksploatacijom šljunka ili je pretvoren u odlagalište otpada, navode stručnjaci Zavoda. Oni napominju da na Brzanskom moravištu "redovno boravi 59 strogo zaštićenih vrsta ptica od kojih se 29 i gnezdi na ovom lokalitetu", te da je "Brzansko moravište" od izuzetnog značaja i kao reproduktivni centar za više vrsta vodozemaca i gmizavaca. 

 

Inače, stablo bele topole s najvećim prečnikom u Srbiji stručnjaci Zavoda otkrili su pre tri godine prilikom istraživanja "Brzanskog moravišta", a reč je topoli prečnika 36,3 metara, koja pod krošnjom ima 816,45 kvadratnih metara i čije je stablo vitalno, a procenjena starost 180 do 200 godina.

 

Izvor: Tanjug

Pogedajte srodne vesti >>>

uzivofilmovi