REKOVAC - Iako je SPS ovde osvojio najviše, 11 mandata, nije uspeo da formira skupštinsku većinu, ali je to pošlo za rukom naprednjacima kojima je pripalo jedno odborničko mesto manje. Na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine Rekovac, SNS je došla na vlast sa dva odbornika GG "Levač Levčanima" i Aleksandrom Jovičić iz JS - koji su prešli u njen tabor - dok su četiri odbornika SDS samo podržala novu koaliciju, pa se stiglo do većine, odnosno 17 od ukupno 33 mandata.

 

Predrag Đorđević, predsednik OO SPS i dosadašnji čelnik opštine, tvrdi da su se naprednjaci ustoličili "na silu, krađom odbornika JS, što su saznali pred početak sednice...

 

Pavle Mijajlović, koji je izabran za novog predsednika opštine, pak, kaže da je "preletanja" bilo i ranije, ali naprednjaci nisu reagovali kada su njima oduzimali odbornike.

 

ČELNICI

 

NA konstitutivnoj sednici je izabrano i novo rukovodstvo koje čine članovi SNS. Predsednik SO Rekovac biće Dragiša Tomić, kojeg će zamenjivati Milan Rašić. Opštinu će, inače, voditi dva lekara: predsednik, dr Pavle Mijajlović, te njegov zamenik dr Miroslav Stevanovski.

 

Izvor: Novosti

Bilja Krstić koncertno obeležava dvostruki jubilej - 15 godina aktivnosti "Bistrik orkestra" i četiri decenije muzičke karijere.

 

Tim povodom Bilja Krstić i "Bistrik orkestra" nastupiće večeras u Kulturnom centru u Lazarevcu, sutra uveče, 20. maja, u Šabačkom pozorištu, dok će 27. maja održati koncert u Kulturnom centru u Jagodini. Nakon toga ih očekuju nastupi po festivalima u Makedoniji, Crnoj Gori i Republlici Srpskoj, dok je veliki beogradski koncert planiran za 24. novembar u Sava centru.

 

Izvor: Blic

JAGODINA-Posle radnika, danas je sedmoro direktora najvećih celina Fabrike kablova potpisalo inicijativu za smenu generalnog direktrora Ratka Vučurovića. Oni su pozvali Vučurovića da momentalo podnese ostavku na funkciju generalnog direktora i naveli da je ,,nemoralno da takva ličnost nastavi sa kreiranjem rešenja za opstanak i budući rad fabrike“. Navodeći razloge oni su istakli da je ,,iskazano ogromno nepoverenje zaposlenih“.

 

-Vrlo loša saradnja sa najbližim saradnicima i omalovažavanje svih zaposlenih. Samovoljnog odlučivanja o najvažnijim pitanjima poslovanja i vlasničke transformacije, čime doveo fabriku u sadašnji nezavidan položaj. Neblagovremenog preduzimanja aktivnosti i direktnog kočenja vlasničke transformacije. Ispunjenja oba uslova za penziju, kaže u obrazloženju razloga u inicijativi za smenu.

 

Oko 250 radnika tog preduzeća prošle nedelje su na sastanku sa predsednikom Skupštine grada Draganom Markovićem Palmom zahtevali smenu Vučurovića. Prema rečima bivšeg izvršnog direktora Slavka Vujčića, direktori su posle potpisivanja te inicijative smenjeni sa funkcija i poslati na plaćeno odsustvo. On je potvrdio da su za sredu potpisnici inicijative pozvani na sastanak u Ministarstvo privrede, te da će tamo obrazložiti svoju inicijativu.

 

Inače u inicijativi za smenu Vučuruvića se kostatuje da se oko 1.000 radnika izjasnilo za prihvatanje socijalnog programa i dobrovoljni odlazak iz te fabrike, što je 90 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

 

-Ovako masovno izjašnjavanje radnika, uključujući najodgovornije rukovodioce celina, smatramo izrazom ogromnog nepoverenja prema generalnom direktoru i politici koju je vodio u upravljanju i rukovođenju fabrikom, zaključuje se u inicijativi.

 

Sindikati se nisu izjašnjavali o ovoj temi.

 

Autor: Central media

SVILAJNAC - U ovoj opštini 350 registrovanih poljoprivrednih domaćinstava ima 1.700 krava simentalske rase sa "hb" brojem, što im omogućava da kod Ministarstva poljoprivrede konkurišu za subvencije od 25.000 dinara po grlu.

 

Inače, broj goveda na ovoj teritoriji je povećan zahvaljujući tome što je 2010. opština uvezla 280 steonih junica iz Nemačke, od kojih je 250 stiglo kao plod saradnje sa resornim ministarstvom, a 30 junica su poljoprivrednici kupili na kredit. Kada je lokalna samouprava videla da je ova mera dala rezultate, preduzela je i niz drugih koraka kako bi pomogla poljoprivrednicima.

 

- Za razvoj govedarstva je izuzetno važno i besplatno osemenjivanje krava, što realizujemo sa Fondom za razvoj poljoprivrede. Za sva umatičena grla stočari imaju pravo na regres od 1.500 dinara, pa smo za četiri godine zabeležili povećanje njihovog broja za 400 - kaže Goran Despotović (na slici), pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu, ističući da veliku pomoć domaćinima u prolećnoj setvi predstavljaju i beskamatni krediti za registrovana gazdinstva.

 

Lokalna samouprava, naime, svake godine obezbeđuje 100 kredita u visini od 300.000 dinara, sa rokom dospeća od devet meseci, a kamatu plaća opštinski Fond za razvoj poljoprivrede. Pored toga, za stočare, ratare i pčelare redovno organizuju stručne ekskurzije u zemlje Evropske unije, pa je tokom poslednjih šest godina više od 500 poljoprivrednika bilo u poseti kolegama po Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji.

 

Izvor: Novosti

Učesnici 12. Letnje škole urbanista Srbije ukazuju na probleme u svojim institucijama i mogućnosti unapređenja zakona o legalizaciji objekata, radi bržeg usvajanja približavanja standardima Evropske unije.

 

U Jagodini se održava dvanaesta Letnja škola urbanista Srbije. Naučnim radovima urbanisti, planeri i geodete ukazuju na probleme u svojim institucijama, značaj geoprostornih informacija, mogućnosti unapređenja zakona o ozakonjenju, s ciljem približavanja standardima Evropske unije.

 

Svoja iskustva u šestogodišnjoj saradnji sa Srbijom, u okviru projekta "Unapređenje upravljanja zemljištem u urbanim područjima", predstavila je i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju.

 

Izvor: RTS

Diplomatski krugovi u Beogradu su, navodno, usaglasili da Paunović treba da preuzme predsedničku funkciju od Bojana Pajtića - prenosi portal teleprompter.rs

 

Kako prenosi portal Teleprompter, ambasade SAD, Nemačke i Britanije već su izabrale novog predsednika Demokratske stranke, a među kandidatima nisu ni Bojan Pajtića, ni Dragan Šutanovac. Ovaj internet magazin još navodi da je "određeno" da novi predsednik demokrata bude Saša Paunović, novoizabrani predsednik opštine Paraćin, te da oko toga postoji široka saglasnost u pomenutim ambasadama..

 

Cilj ove rokade je, kako se tvrdi, da se "sklone istrošeni kadrovi kao što su Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac, Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Radoslav Milojičić Kena i Goran Ješić, a da rukovodeća mesta u stranci preuzmu novi ljudi dr Dušan Milisavljević, Saša Paunović, Vesna Martinović, Milovan Mićović i Mirjana Avakumović"

 

U tekstu se još podseća da je aktuelni šef DS-a, Bojan Pajtić početkom maja najavio da će redovni unutarstranački izbori biti održani u roku od šest meseci, te da je dodao da će izbori po prvi put biti neposredni.

 

Saša Paunović je član Vlade u senci Demokratske stranke zadužen za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Predsednik je Resornog odbora Demokratske stranke za lokalnu samoupravu.

 

- Niko me u vezi teme nije kontaktirao iz navedenih "diplomatskih krugova" ili sa kakvog drugog "važnog" mesta. Nisam se bavio ni aktuelnim dešavanjima oko izbora u Demokratskoj stranci, računam da tamo ima i važnijih stvari od kadrovskih rešenja, niti sam sa bilo kim na bilo kakvom sastanku u šali i zbilji o ovoj temi pričao. Ako ima kakvih ljudi koji su o ovom razgovarali, mene na te sastanke nisu zvali. -napisao je Paunović na svom fb profilu.

Saša Mićković je dobitnik književne nagrade i povelje  "Pesnička hrisovulja" za 2016. godinu. Ovu nagradu u Paraćinu od 2005. godine dodeljuje Srpska duhovna akademija čiji je predsednik Miroslav Dimitrijević. Saša je napisao četiri knjige poezije i u štampi je nova zbirka koja se zove "Špil soneta" u kojoj će se naći 52 soneta, a biće štampana do kraja maja. Mićkovićev sonetni opus je razgranat u preko 50 sonetnih oblika i on ovu formu iz XIII veka i danas pažljivo neguje i čuva...  "Neke nagrade nikada ne  stignu na pesničku adresu, neke stignu sa zakašnjenjem, a poneke i u pravom trenutku, i to je za mene upravo "Pesnička hrisovulja", kaže Mićković. 

 

Biografija:

 

Saša Mićković je srpski pesnik, rođen je u gradu Špital u Austriji 1980. godine, a detinjstvo provodi u Rači Kragujevačkoj, gde uz strica Radmila Mićkovića počinje sa pisanjem prvih soneta. Tada upoznaje i dr Miodraga D. Ignjatovića, koji mu zajedno sa Radmilom otvara pesničku riznicu. Oni ga usmeravaju ka sonetnoj tehnici i tada nastaju prve poetske grumuljice, a pesnik ubrzo izučava preko 50 sonetnih formi, i pomoću njih osvežava svoj stihovez. Saša primenjuje različite sonetne tehnike, zahtevne kraljevske forme. Njegova poezija je splet duhovnih, filozofskih i emotivnih niti, koje su upletene u venac od preko 600 soneta! Za Sašu je sonet metrički uređena, stilski izbrušena pesma, koju prati lepršavost muzike, savršen sklad reči i harmoničnost. Sonet je pesnički dvorac u kome se mnoge čarolikosti kriju mameći lepotom izražaja. Začetnik je sonetne forme nazvane „Klepsidrični sonet u ogledalu s akrostihom“, a ime formi je dao Časlav Đorđević, taj sonet je retrogradni i može se čitati u oba smera. Mićković 21.05.2014. godine odlazi u Pariz, vođen željom za daljim poetskim inspiracijama i vizijama! Tako nastaje i zbirka ljubavnih soneta ,,Raspečaćena pisma ženi,,! Objavio je četiri zbirke poezije:

 

- Jastreb u oluji, autorsko izdanje (2011)

- Božanska Srbija, izdavač Beoknjiga, Beograd (2012)

- Račanski pesnički svitak, koautor, izdavač Narodna biblioteka Radoje Domanović, Rača (2013)

- Duhovna zarenja, izdavač Gramatik, Beograd (2014)

 

Pesme objavljuje u štampanim i elektronskim časopisima kao što su: Književne novine, Trag, Prolom, Svitak, Brankovina, Bdenje, Književne vertikale, Književni pregled, Sizif, Zvezdani kolodvor, Koreni - list Srba iz rasejanja, Ljudi govore (Toronto), Bosanska vila, Bdenje, Majdan, Naslijeđe, Sretanja, Slovoslovlje, Voštanice, Jesenjin, Riječ, Jež, Etna, Nosorog, Šipak, Avlija magazin, uvršten je u leksikon Srpski pisci u rasejanju 1914-2014 i dr. Član je književnog kluba Branko Ćopić iz Beograda. Dobitnik je nagrade Pesnička hrisovulja, Srpske duhovne akademije (2016).

Skoro svi učenici Osnovne škole "Jovan Jovanović Zmaj" iz Malče kod Niša danas su u Jagodini na ekskurziji. Za njih to je izuzetan događaj, ne samo zato što na ekskurzije ne idu često, već i zbog toga što su u Jagodinu otputovali vozom.

 

Od čitave škole sa stotinak đaka, tek nekoliko njih već je putovalo vozom. Za ostale, ovo je bio poseban doživljaj.

 

"Radim tridesetak godina u školi i ovo je prva eksurzija na koju se ide vozom", kaže nastavnica Jagoda Vučković. "I lepo je da vide ono što smo mi kao deca redovno koristrili."

 

U Jagodinu, do Muzeja voštanih figura, akva-parka i Zoološkog vrta, pošla je čitava škola - svi učenici od 1. do 8. razreda iz matične škole u Malči i četiri isturena odeljenja.

 

"Nismo organizovali nikakvu drugu ekskurziju dvodnevnu ili trodnevnu za osmake, jer je ova sredina malo siromašnija", ističe Snežana Cekić, direktorka OŠ "Jovan Jovanović Zmaj" u Malči. "Ovo je bilo povoljno - 700 dinara ručak, prevoz, obilazak."

 

Ujedno, obeležen je i Dan škole. Umesto uobičajene priredbe i zakuske, nešto što će učenicima ostati u sećanju. Za tu priliku, novi voz i iskusni mašinovođa.

 

"Potrudili smo se da prvi utisak na decu ostavimo sa novim Štadler garniturama koje su klimatizovane, opremljene video-nadzorom i nadamo se da ćemo kod dece razviti ljubav prema železnicama", rekla je Vesna Cvetković, iz "Srbija voza".

 

Putovanja i druženje već vole. A sudeći po raspoloženju, novo iskustvo premašilo je njihova očekivanja.

 

Izvor:RTS

Najvece grlo na izložbi stoke na 83. Međunarodnom poljoprivrenom sajmu u Novom Sadu je bik Kokan, težak 1.601 kilogram.

 

Vlasnik tog džina je Nenad Nikolic iz sela Batinac kod Ćuprije, koji tvdi da je ponos njegove štale izuzetno mirna i pitoma zivotinja.

 

 

Autor: Tanjug

Ima skoro 90 godina, a poslednjih pet pravi drvene lutke, muške i ženske, uglavnom po motivima iz srpske narodne tradicije. Već ih je napravio stotinu i da bi ih negde smestio i u pogledu na njih uživao, sagradio je u dvorištu svog domaćinstva drveni objekat – galeriju.

 

Deda Milosav Obradović ceo život je proveo u selu Busilovac kod Paraćina. Tek nedavno se za njegovo nesvakidašnje umeće čulo, pa sad u njegovu neobičnu galeriju dolaze stari i mladi. I učitelji iz okolnih sela počeli su da dovode đake, kao na izlet. Kaže da mu prija društvo, a da je znao da će da postane popularan, svojim hobijem počeo bi da se bavi i ranije.

 

– Živim godinama sam jer mi je sin u inostranstvu, a ćerka u Jagodini. Već šest decenija živim sa jednim bubregom, pa teže poljoprivredne poslove ne mogu da radim. Zato sam zemlju dao pod rentu, a ja, da bih prekratio dane, posebno zimske, latio sam se drveta i počeo da deljem lutke. Sasvim slučajno, jer sam video jednom na televiziji da neko to slično pravi – pripoveda nam Milosav kako je počeo da se bavi ovom zaista neobičnom umetnošću.

 

Već prva lutka koju je napravio, a bila je ženska i u narodnoj nošnji, pokazala je da ima talenta. Drvo obrađuje lako čim nađe odgovarajući komad. Nije važno koja je vrsta, može šljiva, dunja, trešnja…

 

– Zamislim u glavi pa krenem da pravim. Uradim glavu, trup, noge, ruke… Sve to posle lepim, bojim i na kraju dobijem figuru. Volim tradiciju i narodne motive. Zato sam napravio junake iz naših epskih pesama. Imam Marka Kraljevića i Musu Kesedžiju i to na konjima. Tu sam se malo više pomučio. Inače svaku lutku napravim za dva dana, zavisi koliko se potrudim da je ukrasim. Pravio sam i svirače, jer i sam volim da sviram na fruli. Samouk sam, ali me frula prati od detinjstva, a katkad uz nju volim da zapevam – detaljno nam pojašnjava Milosav kako provodi samačke dane.

 

Galerijski prostor upotpunio je crtežima svoje ćerke tako da je za gosta, zvanog ili nezvanog, doživljaj kompletan. Prošle zime počeo je da pravi i drveno cveće i time je upotpunio svoju galeriju prave naivne umetnosti.

 

A deda Milosav i dalje kroji planove. U domu njegovih umetničkih dela još ne svetli sijalica, jer nije uveo struju, pa mu je i to namera za ovo leto. Tada je više fizički aktivan. Kad dođe zima, zna se… Uzima svoj alat i komad drveta i kreće da upotpunjava svoju čudesnu zbirku.

 

Vitalna starina je za kraj posete odlučila da nam pokaže kakav je frulaš. Pogledajte video ispod ove vesti:

 

Autor: Telegraf

Pogedajte srodne vesti >>>

uzivofilmovi