Predsednik Skupštine Grada Jagodina i lider Jedinstvene Srbije, Dragan Marković je izjavio da će fudbalski klub Jagodina i iduće godine osvojiti Kup Srbije zato što je to najbolji klub.

"Ovo je eksluziva: osvojićemo Kup Srbije i sledeće godine zato što smo najbolji", rekao je Marković novinarima na novogodišnjem koktelu za privrednike, poljoprivrednike, predstavnike policije, vojske, u Hali sportova u Jagodini.

"Već šest godina je FK Jagodina u Super ligi i ne samo da je u Super ligi, nego je na trećem mestu posle Partizana i Zvezde", kazao je Marković.

 Naglasio je da korist od toga što je taj klub u samom vrhu domaćeg fudbala ima ceo grad jer je oko stadiona napravljeno nekoliko zgrada i lokala u kojima su zaposleni mladi ljudi.

"I u rukometu smo na prvom mestu. Jedna naša rukometašica je bila član reprezentacije Srbije i postigla je više golova. Siguran sam da ćemo ove godine i u rukometu biti prvi i osvojiti Kup Srbije u ženskom rukometu", kazao je Marković.

 Marković je čestitao ženskoj rukometnoj reprezentaciji Srbije srebro na Svetskom prvenstvu završenom prošle nedelje u Beogradu. 

Izvor: Beta

Predsednik Skupštine grada Jagodina Dragan Marković Palma, izjavio je da će iduće godine grad mnogo više pažnje posvetiti poljoprivredi, pre svega kada su u pitanju strana ulaganja.

Nastojaćemo da dovedemo strance koji bi uložili kapital u prehrambenu industriju Jagodine i Pomoravlja, koja će podstaći brži razvoj primarne proizvodnje a za to ovaj deo Srbije ima velike potnecijale, rekao je Marković Tanjugu.

On je za iduću godinu najavio dolazak Kompanije “Dela Valentino” iz Verone, velikog proizvođača sira u Italiji, koja bi u Jagodini gradila Fabriku za preradu mleka. Ocenivši da fabrici neće biti dovoljne količine mleka samo iz šest opština Pomoravskog okruga, on je dodao da će se u njoj prerađivati i mleko poljoprivrednika iz Rasinskog i Braničevskog okruga. To će, naglasio je, značiti i nova radna mesta.

Jagodina je za iduću godinu u budžetu grada poljoprivredi namenila 31 milion dinara, od čega su podsticajna sredstva za razvoj 20 miliona dinara. Uz to, poljopriovrednici su u Jagodini oslobođeni poreza na imovinu za poljoprivredno i šumsko zemljište.

Poljoprivrednici Jagodine prethodnih pet godina bili su oslobođeni plaćanja tog poreza radi prevazilaženja ekonomske križe i da se pomogne da u poljoprivredi Jagodine budu ublažene posledice krize, objasnio je Marković.

U organizaciji i o trošku grada, nekoliko stotina poljoprivrednika Jagodine posetili su farme i sajmove u Austriji, Nemačkoj Francuskoj, da bi videli kako to evropski farmeri rade, a grad je za njih kupio i 250 junica simentalske pasmine, podsetio je Marković.

On je naglasio da je za seljaka najvažnije da ima gde da plasira ono što proizvede, da zna unapred cenu i da za to dobije novac na vreme, da ga niko ne vara i ne laže.

Prema popisu poljoprivrede, koji je trajao od 1. oktobra do 15.decembra prošle godine, u Jagodini ima 6.358 poljoprivrednih domaćinstava, koji obrađuju 18.790 hektara zemljišta.

Podaci Regionalne privredne komore (RPK) za Šumadiju i Pomoravlje pokazuju da prehrambena industrija u ovom regionu ove godine beleži spoljnotrgovinski suficit od 22 miliona dolara, a primarna poljoprivreda 13 miliona dolara.

- Od ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda, 49 odsto otpada na voće 
- rekla je Tanjugu Ružica Stančić, projekt menadžer Regionalne privredne komore u Kragujevcu.

Najveći deo izvoza prehrambene industrije odnosi se na izvoz mineralne vode i osvežavajućih pića, prerađenog i konzerviranog voća i povrća, zatim prerađevina od mesa, mlečnih proizvoda, konditorskih i mlinskih proizvoda, začina i stočne hrane, precizirala je Stančić.

Izvor: Tanjug

Danas se održava tradicionalni Međunarodni plesni festival na kome učestvuje 1050 plesača iz 30 gradova Srbije, Makedonije, Hrvatske i Crne Gore.

Festival je otvorenim proglasila zamenica gradonačelnika Jagodine Snežana Vukašinović.

Organizator i domaćin je Plesni klub "La luna" iz Jagodine.

Direktor "La lune" Nebojša Slavković izjavio je Tanjugu da se na festivalu takmiče i oni koji prvi put nastupaju, posle nekoliko meseci provedenih u Plesnim školama, pa do takmičara koji plešu godinama.

Plesači za prvo, drugo i tereće mesto dobijaju medalje i pehare ali i darove sponzora.

"Takmičenje je veoma bitno za decu koja plešu za njihov budući rad, jer prvi put izlaze pred publiku", rekao je Slavković i ocenio da ovo takmičenje mnogo zanači svim plesačima koji dođu, a oni koji su sada početnici, na narednom takmičenju oni su 30 do 40 odsto bolji igrači.

Dobiju veću motovaciju, vide i bolje i slabije plesače od sebe, dodao je on.

Reč je o otvorenom prvenstvu za sve Plesne saveze i klubova iz Srbije i zemalja okruženja.

Festival je počeo u 9,30 sati nastupom najmlađih plesača.

Izvor: Akter

Predsednik Skupštine Jagodine Dragan Marković Palma izjavio je danas da je došlo vreme da je bolje živeti u Jagodini, nego u Beogradu, i da svako jagodinsko selo izgleda bolje nego pojedine beogradske mesne zajednice.

Ja sam u političkoj kampanji obišao skoro sve gradove i sela. Pre neki dan sam bio u Ripnju – to je beogradska mesna zajednica. Ne postoji selo na teritoriji Jagodine koje izgleda tako loše kao Ripanj. Na putevima su krateri, nemaju ni gradsku vodu, bunari su presušili, trebaju vam ribarske čizme da biste otišli na pijacu”, kazao je Marković na sednici Skupštine grada.

Marković je na poslednjoj ovogodišnjoj sednici gradske skupštine, na kojoj je usvojen budžet za 2014. godinu, zahvalio odbornicima na jedinstvu i zato što su radili u korist žitelja Jagodine.

“Mi smo jedinstven slučaj, ne samo u Srbiji, već i u Evropi. To jedinstvo je dalo rezultat tako da se mi razlikujemo od drugih gradova. Kada odete u neki drugi grad, onda vidite kako izgleda vaš grad, vaša sela. Ponosimo se onim što smo uradili”, rekao je predsednik jagodinske skupštine.

Odbornici su usvojili budžet za 2014. godinu od 2,8 milijardi dinara što je neznatno više od ovogodišnjeg.

Izvor: Agencija Beta

Termoelektrana ,,Morava” u stalnom radu Elektroprivrede Srbije. – Planovi da se topla voda, koja odlazi u reku, koristi za toplifikaciju Svilajnca i okolnih opština, ističe Marija Stevanović.

U zimskom periodu radi zagrevanja radnih prostorija i stanova potrošnja struje biće znatno povećana. To znači da će termo i hidro elektrane raditi povećnim kapacitetom. Veliki doprinos stabilnom snabdevanju strujom daje svilajnačka Termoelektrana „Morava”, sa 125 megavata.

Termoelktrana ,,Morava” polako završava ovu godinu sa planiranom proizvodnjom. Očekuje se i da će premašiti plan a biće spremna za predstojeći zimski period. Uspešno je završen godišnji remont.
– Radićemo i u narednoj godini bez zastoja, na zadovoljstvo kako naših radnika tako i potrošača električne energije. U narednom periodu pripremamo studio izvodljivosti za toplifikaciju Svilajnca i okolnih opština: Despotovca, Žabara, Lapova i Batočine toplom vodom koja sada odlazi u reku, ističe Marija Stevanović, direktor Termoelktrane ,,Morava”.

Inače, svakodnevno, prema rečima direktorke Stevanović, dolazi dovoljna količina uglja i trenuto je na depou 190 hiljada tona što će biti dovoljno za dugogodišnji rad elektrane ,,Morava”. Ova termoelektrana se snabdeva ugljem iz Kolubare, čiji ugalj odlično koriste četiri mlina, a dva mlina ugalj koriste iz Resavice.

– Mesečna proizvodnja električne energije je preko 700 hiljada megavata, što je odlična dopuna za elektroprivredni sistem Srbije. Ova termoelektrana je planirana kao rezervna ali vremenom je počela da radi svakodnevno i zato je veća količina proizvedene energije ali i veća odgovornost nas koji radimo u ovom objektu. TE ,,Morava” uspešno obavlja ulogu redovnog snabdevača električne energije, kaže Mirjana Stevanović.

Ukoliko 2015. godine bude obavljen kapitalni remont kako je planirano, biće potrebno 20 miliona evra za investiranje ali će zato dugi niz godina TE ,,Morava” raditi uspešno i kvalitetno.

TE ,,Morava” ima 150 radnika u samoj termoelektrani, zatim 110 u Procentru kao jednoj od ćerki ove firme i 40 do 50 radnika koji rade na tehničkom održavanju u ovom objektu.

– TE ,,Morava” bi funkcionisala i sa oko 300 ljudi dnevno i one koji odlaze u penziju će morati da zamene novi radnici. Ovo je minimalno optimalan broj radnika i neohodan za uspešan rad ovog objekta, kaže na kraju Mirjana Stevanović.

Želja TE ,,Morava” je da ispuni odgovorne zadatke. U ovom kolektivu nikada nije bilo zastaja a neće biti ni ubuduće uz zalaganje svih zaposlenih.

Javno komunalno preduzeće “Standard” u Jagodini počelo je realizaciju projekta “Vodosnabdevanje i kanalizacija”, koji finansira Nemačka razvojna banka KFW sa 4.500.000 evra, izjavio je generaln direktor “Standarda” Dragan Lukić.

Reč je o projektu Vlade Srbije i Vlade Nemačke “Vodsnabdevanje i kanalizacija u opštinama srednje veličine u Srbiji”, koji se od ove jeseni sprovodi, pored Jagodine, i u Leskovcu, Vranju, Aleksincu, Pirotu i Trsteniku, a ugovor je vredan 25.000.000 evra.

“U Jagodini će biti promenjeno 20 kilometara cementno-azbestnih cevi starih više od deset godina, a biće rekonstruisano izvorište u Ribaru, izgrađena tri nova bunara, kapaciteta 90 litara vode u sekundi”, rekao je Lukić novinarima.

Zahvaljujući angažovanju predsednika Skupštine grada Dragana Markovića – Palme, dogovorena je i realizacija jednog od najasloženiji projekta – rekonstrukcija Centra za prečišćavanje otpadnih voda, čija je vrednost 6,5 miliona dinara, istakao je Lukić.

On je dodao da će rekonstrukcija Centra za prečišćavnaje početi krajem naredne godine, a 95 odsto sredstava biće donacija Vlade Nemačke.

Ugovor o korišćenju sredstava KFW zakjljučio je u junu, prema odluci Skupštine grada, gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović.

Stevanović je posle potpisivanja ugovora izjavio Tanjugu da Jagodina 30 odsto sredstva od KFW banke dobija bespovratno, a ostalo na 15 godina uz minimalnu kamatu i sa grejs periodom od tri godine.

Od ove banke Jagodina je dobila i subvenciju od 1.379.306 evra za rekonstrukciju magistralnog toplovoda i modernizaciju Gradske toplane, koja je takođe u toku.

Jagodina ima vodovod izgrađen 1963. godine i jedan je od retkih gradova u Srbiji koji nemaju problema sa vodom i u najsušnijim periodima u godini.

“Uz grad i okolna velika sela, namera je Skupštine grada i predsednika Markovića, da i druga sela imaju zdravu pijaću vodu radi buducnosti”, rekao je Stevanović.

On je podsetio da Jagodina sada troši godišnje oko 3.600.000 kubika, (oko 260 litara vode u sekundi), a sa nova tri bunara proizvodnja vode će biti 20 odsto veća i rešiće problem vodosnabdavanja Jagodine u narednih nekoliko decenija.

Prema ugovoru, koji su 5. aprila, u prisustvu predstavnika opština i gradova kojima su namenjena sredstva, potpisali tadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić i direktor kancelarije KfW u Srbiji Jirgen Vekshof (Wecksćof), sve tehničke radove, od izrade projekta do izbora izvođača radova, biće u nadležnosti banke, a radovi će početi u jesen ove godine.

Stevanović je podsetio i na druga sredstva koje Evropa ulažila u Jagodinu.

“Za završetak Elektrotehničke građevinske škole, čija je izgradnja počela pre 15 godina, pa stala, Evropska investiciona banka (EIB) je za njen završetak dala 1.000.000 evra i škola je završena. EIB je i za izgradnju nove osnovne škole u Ribaru, najvećem selu na teritoriji Jagodine, dala 400.000 evra”, napomenuo je Stevanović.

Funkcioneri jagodinske lokalne samouprave ušetedeli su u budžetu za 2013.godinu 100 miliona dinara, ili nešto manje od million evra.

Na prijemu predstavnika mesnih zajednica predsednik Skupštine grada Jagodina, Dragan Marković Palma je izneo podatak da članovi Gradskog veća ne primaju naknade, članovi upravnih odbora ne primaju nadoknade, svi funkcioneri imaju svoje mobilne telefone, koje sami plaćaju, a načelnicima u loklanoj samoupravi troškovi za mobilne telefone ograničeni su na 1.500 dinara.

Zato su nam dodeljivali priznanja, a mene su moje kolege izabrale za predsednika Udruženja gradova i opština, rekao je Marković.

Prema njegovim rečima, budžet Jagodine u 2014. godini biće 3,7 miliona evra manji nego ove godine, zbog smanjenja transfernih sredstava.

Zbog toga, istakao je Marković, neće svi građani moći da dobijaju pomoć iz budžeta.

Pomoć neće dobijati vlasnici preduzeća i radnji ili ako su svi iz porodice zaposleni, odnosno imaju po tri automobila i dva traktora. Pomoć treba da ide samo onima koji teško žive i nemaju dovoljno sredstava za život, objasnio je Marković.

Strana 126 od 126

Pogedajte srodne vesti >>>

uzivofilmovi