Bugarski biznismen Cvetan Vasilev, nekadašnji vlasnik paraćinske staklare, saslušan je juče u Palati pravde povodom zahteva Bugarske za njegovo izručenje zbog pronevere novca u toj državi.

 

Bugarski biznismen Cvetan Vasilev, prijatelj Tomislava Nikolića, predsednika Srbije, u pratnji svog obezbeđenja došao je juče u Palatu pravde, gde je saslušan povodom zahteva Bugarske za njegovo izručenje zbog pronevere novca u toj državi.

 

Vasileva je sudija za prethodni postupak saslušao iza zatvorenih vrata, a nastavak se očekuje, kako je rekla Tanja Koljenšić, portparol Višeg suda, 6. aprila ove godine.

 

Nakon završenog saslušanja, prvostepenu odluku o ispunjenosti zakonskih pretpostavki za ekstradiciju doneće krivično vanpretresno veće suda. Nekadašnji vlasnik paraćinske fabrike stakla kratko je rekao mnogobrojnim novinarima da on očekuje da će u Srbiji imati fer postupak.

 

Bugarska potražuje Vasileva zbog optužbi da je počinio krivično delo pronevere i za njim je raspisala međunarodnu poternicu, ali se on u septembru 2014. predao sprskim pravosudnim organima. Viši sud u Beogradu ranije je doneo odluku da su ispunjene pretpostavke za njegovo izručenje Bugarskoj, ali je, odlučujući o žalbi Vasileva u martu 2015, to rešenje ukinuo Apelacioni sud i naložio da se ponovi postupak.

 

Apelacioni sud je naložio da se u ponovonom postupku odlučivanja ispita da li je u pitanju politički progon, da li je delo zbog koga se izručenje traži i u domaćem pravu propisano kao krivično delo, te da li bi se pružanjem međunarodne pomoći u konkretnom slučaju povredili interesi od suštinskog značaja za Republiku Srbiju.

 

Pre raspisivanja poternice 28. jula, Vasilev je pobegao iz Bugarske zbog sumnjivog poslovanja, čime je izazvao najveću bankarsku krizu u svojoj zemlji.

 

Autor: Alo

Proizvođači iz Jagodine i okolnih sela kojima je poljoprivreda jedino zanimanje odlukom Skupštine grada već šesnestu godinu ne plaćaju zakup tezgi na zelenoj pijaci. Jagodinci, kojima poljoprivreda nije jedino zanimanje, za tezge plaćaju od 600 do 2.800 dinara, koliko košta mesečni zakup tezge za registrovanu trgovinsku radnju.

 

Na 12 ari natkrivenog prostora mesta ima za 308 tezgi. Skoro trećina tezgi je besplatna za one koji plaćaju zdravstveno osiguranje preko poljoprivrede.U mlečnoj hali ne plaća se ni jedna rashladna vitrina.

 

Za one kojima poljoprivreda nije jedino zanimanje zakup tezge je 600 dinara. Taksa na tezgu se ne plaća. Interesovanje za slobodno prodajno mesto je veliko pa ipak liste čekanja nema, jer se u pijačnoj upravi snalaze.

 

Petar Petrović, direktor pijačne uprave kaže da  imaju veliko razumevanje stanara koji žive u ulicama oko pijace jer se prodaja u špicu sezone obavlja i na privremenim tezgama.

 

Na jednoj od najlepših i najvećih pokrivenih tržnica u centralnoj Srbiji pre pet godina potpuno je rekonstriusana i hala za prodaju mlečnih prpoizvoda. Ipak to što su tezge besplatne ne utiče na cenu, pa voće i povrće košta koliko i u gradovima gde se  tezga plaća.

 

Autor: RTS

U času dok Srpska pravoslavna crkva upućuje molitvu za zaštitu od poplava koje su pogodile, a i dalje prete Srbiji, molitvu kako bi stala danonoćna kiša, humani zemljaci iz Australije poslali su novu donaciju, dar od 600 dolara Domu za osobe sa smetnjama u razvoju koji se nalazi pri pravoslavnom manastiru Sveta Petka Izvorska, nedaleko od Paraćina.  

 

Plemeniti darodavci su kumovi porodica Čatić i Damnjanović iz Sidneja. U podnožju manastirskog zdanja, baš preko puta izvora lekovite vode za koju kažu da je mnogima pomogla u nevolji i po kojoj je mesto i dobilo ime, smešteno je utočište za stotinak osoba ženskog pola pogođenih različitim bolestima i degenerativnim procesima koji su doveli do teških mentalnih i fizičkih stanja. I upravo su monahinje manastira Sveta Petka zadužene da se staraju o funkcionisanju Doma i 92 štićenice koje tu imaju doživotni smeštaj. Pripremaju im hranu, daruju ih molitvom i lepom rečju.

 

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. . Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

 

Humanitarni most odmah je uručio u beogradskom dopisništvu "Vesti" ovu donaciju izaslanici igumanije Glikerije koja se izuzetno obradovala i zahvalila na daru, probranim rečima: "Nismo se prvi put uverili da srca zemljaka iz dijaspore kucaju za maticu, za naš manastir i naše štićenice. Uskoro slavimo 70 godina postojanja, dostojno ćemo u septembru obeležiti naš jubilej na koji ćemo pozvati i brojne humane ljude. Veliko hvala. Bog ih blagoslovio i sve najbolje im podario", poručila je mati Glikerija, starešina manastira Svete Petke, koji funkcioniše u sklopu manastira Ravanice.

 

Gospodnja zapovest

Kako se i ovaj manastir nalazi u ugroženom području kojem prete nove poplave, upitali smo majku Glikeriju da li su štićenice sigurne i da li su poduzete mere za odbranu. "I pre dve godine kada je sve oko nas bilo u vodi, naš manastir je bio pošteđen. Nas čuva Bog, nas štiti Sveta Petka, zato verujem da ćemo i ovoga puta biti zaštićeni zapovešću Svevišnjeg ... ", kaže mati Glikerija, starešina manastira.

Sve je počelo 1942. godine, kada su izbeglička deca boravila u manastiru Svete Petke Izvorske.

 

Tada je igumanija Jefimija sa delom sestrinstva, koje su Mađari proterali iz manastira Kovilj, došla u manastir Svete Petke, u Izvor, pa je ubrzo odlukom ondašnjeg episkopa braničevskog dr Venijamina, postao ženski manastir - priča monahinja Glikerija, starešina manastira i dodaje da je u to vreme prihvatni kapacitet za osobe ometene u razvoju bio oko 30-oro dece, i to najtežih slučajeva. Štićenice su u početku bile smeštene u manastirskom konaku, ali 1966. godine je izgrađena zgrada Doma na manastirskom imanju.

 

Ljubav i briga

Preko puta manastira, moderna zgrada, utočište za osobe ometene u razvoju ženskog pola. O njima i njihovim potrebama brinu monahinje pomenutog manastira, koje svoje štićenice nazivaju svojom decom. Da bi bile ovde smeštene, moraju da budu krštene, bez obzira na veroispovest. U Dom se, inače, primaju samo ženske osobe posebnih potreba, starije od dve godine i ostaju u njemu doživotno. Monahinje brinu o ovim bolešću obeleženim ženama, kao o svojim najrođenijima.

 

Izvor: Vesti Online

Podatak o prošlogodišnjoj turističkoj poseti izneo je predsednik Skupštine grada Dragan Marković Palma, koji dodaje da je u budžetu grada za razvoj turizma u 2016. godini opredeljeno oko četiri miliona dinara.

 

Turistički radnici ističu da je izgradnjom Akva-parka, Zoo-vrta, Muzeja voštanih figura, tržnog centra i ostalih sadržaja, Jagodina je poslednjih godina postala zanimljiva turistima tokom cele godine. 

 

Kako se, međutim, navodi u izveštaju Upravnog odbora Turističke organizacije grada, turisti se žale i na nedovoljan broj menjačnica i bankomata, zatim na neprimanje čekovnih kartica, loš taksi prevoz, manjak putokaza na srpskom i engleskom jeziku i na nedostatak javnih toaleta. 

 

U tom izveštaju, koji je potpisala predsednica turističke organzacije Vesna Ostojić, "rast i razvoj turističke destinacije Jagodine, nisu adekvatno pratili smeštajni kapaciteti". Problem smeštaja posebno je izražen posle zatvaranja hotela "Jagodina", najlepšeg na "Koridoru 10" od Beograda do Niša, i vikendom, kada je i najviše turista. 

 

"Turisti su se žalili i na visoku cenu soba u odnosu na opremljenost i kategoriju i visoku cenu hotela, za ono što nude", stoji u izveštaju. "Mali je broj smeštajnih kapaciteta koji bi zadovoljili potrebe prvenstveno tranzitnih turista, kao i činjenica da smo destinacija koja prima đačke ekskurzije, koje su izuzetno nezahvalna kategorija za smeštaj, a u Jagodini su ekskurzije i najzastupljenije", stoji u izveštaju. 

 

Problem smeštaja najviše je bio izražen kada je reč o stranim tranzitnim turistima, prvenstveno grupe iz Poljske, Estonije i Češke. Prema evidenciji Turističke organizacije grada, "Jagodina raspolaže sa 691 ležajem u hotelima, restoranima sa konačištem i kategorisanim apartmanima, od čega je 200 postelja U Domu učenika".

 

U Jagodinu leti turisti dolaze najviše zbog Akva-parka i bazena, kojih je šest, a jedan je olimpijskih razmera, a u proleće i jesen najviše je školskih ekskurzija. Turistička organizacija predlaže da se cene ove godine ne povećavaju i najavila je da će konkurisati kod Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija "po projektima, uglavnom za razvoj infrastrukture u delu obnove i rekonstrukcije izletišta, za izgradnju javnog toaleta i obnavljanje turističke signalizacije". 

 

U izveštaju se navodi da su, kada je reč o pozitivnim primerima, gosti hvalili to što svi mladi koji rade u turizmu Jagodine "govore engleski, opušteni su i ljubazni prema strancima".

 

Autor: Tanjug

Gradski odbor Demokratske stranke u Jagodini je sklopio dogovor o zajedničkom nastupanju na lokalnim izborima koji su zakazani za 24. april 2016. godine sa Gradskim odborima LDP, SPO i Zajedno za Srbiju (Dušan Petrović) u Jagodini. Slogan kampanje te koalicije je ,,Jagodina moj grad“. Potpisivanje koalicionog sporazuma je najavljeno za ponedeljak, 14. mart 2016. godine.

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković – Palma izjavio je danas da će svakoj devojci u Jagodini koja je nezaposlena, ako se uda ove godine, biti obezbeđeno radno mesto. „To je još jedna stimulacija i doprinos lokalne samouprave u borbi protiv bele kuge, koja se u Jagodini sprovodi poslednjih deset godina“, rekao je Marković novinarima.

 

„To ćemo sigurno realizovati, mi to možemo, pokazali smo to bezbroj puta do sada“, dodao je Marković i istakao da zapošljavanja neće biti, „osim na upražnjena mesta po sili zakona, u državnim i javnim preduzećina čiji je osnivač grad, već u, u novoizgrađenim fabrikama i onima koje će biti izgrađene do kraja godine u Jagodini“.

 

On je podsetio da će dogogodišnje opredeljenje grada za povećanje nataliteta i borba protiv bele kuge, biti nastavljeni i ubuduće, podsticanjem sklapanja brakova, rađanja i pomoći trudnicama, smanjenjem cena dečijeg vrtića.

 

Za pomoć trudnicama i porodiljama u budžetu za ovu godinu je opredeljeno 30 miliona dinara, a biće isplaćivano mesečno po 12.000 dinara.

 

Svakom novorođenom detetu nazaposlnih roditelja, kod rođenja deteta biće isplaćeno po 200 evra u protivdinarskoj vrednosti, dodao je Marković.

 

Za novorođenčad izdvojeno je u budžetu 20 miliona dinara „i ovo nije od ove godine, da neko kaže zbog izbora, ovo radimo deset poslednjih godina“, dodao je Marković.

 

Zahvaljujući ovakvom, konkretnom načinu borbe protiv bele kuge, Jagodina je na poslednjem popisu stanovništva imala 430 porodica više, a od 2011. godine, svake godine imamo do dva odeljenja đaka prvaka više, dodao je Marković.

 

On je podsetio da je 2011. godine, da bi podstakla ženidbu u udaju starijh devojaka i momaka, pre svega onih na selu, Jagodina iz budžeta davala 3.000 evra bračnim parovima, ako je jedan od supružnika bio stariji od 38 godina.

 

Za takve devojke i momke iz cele Srbije, jagodinska vlast je organizovala svačano upoznavanje uz večeru u Jagodini, a zatim i besplatno sedmodnevno druženje na moru u Grčkoj.

 

U 2012.godini davali smo za svako novorođeno dete 1.200 evra, dodao je Marković i istakao da je u cilju pospešivanja rađanja, najjeftiniji vrtić u Jagodini u Srbiji, a đaci koji putuju u školu autobusima imaju besplatan prevoz na teritorji opštine, đaci četvrog i osmog razreda osnovne škole besplatno letovanje u Crnoj Gori, a maturanti srednjih škola besplatno letovanje u Grčkoj.

 

20 MEDIJSKIH KUĆA 2011.PRENELO PALMINU „VEČERU LJUBAVI“

 

Prvi čovek Jagodine Dragan Marković Palma upriličio je 2011. „Večeru ljubavi“ za 105 mladića iz Jagodine i i 146 devojaka iz 46 gradova Srbije, kao i Prijedora u Republici Srpskoj.

Večera u restoranu „Tigar“ upriličena je u okviru programa borbe protiv bele kuge koji se sprovodi u Jagodini.

 

Događaj u restoranu „Tigar“ pratilo je 20-ak televizijskih ekipa i stotinak novinara iz Srbije kao i britanska kuća Bi-Bi-Si (BBC). Engleska novinarka i dokumentarni fotograf Anastasia Tejlor Lind 2011. je pisala o „Večeri ljubavi“.

 

„Dopao mi se Palma, rešen je, spreman da učini nešto, reči mu ne znače mnogo, samo dela. Palme je vizionar, ne srećem to često. Rekla sam mu „Gospodine Markoviću, spremna sam da istog momenta sednem u avion i dođem samo zbog Večere ljubavi ako budete ponovo realizovali taj sjajni projekat kakav nisam videla u svetu“. Nasmejao se, rekao je videće hoće li biti para za tako nešto ponovo. Za mene je to čudo, Englezi ne bi verovali da je neko spreman da tako nešto uradi za druge ljude, već pomalo otpisane, rekla je ona o poznatom jagodinskom projektu ,,večera ljubavi,, koji je imao za cilj da spoji ljude koji nisu u braku a već su u četrdesetim godinama“.

 

Autor: Tanjug

Nepoznate osobe ukrale su zvono teško 128 kilograma, sa zvonika crkve "Svete Marije Magdelene" u selu Roanda, oko 20 kilometara jugoistočno od Svilajnca.

 

Krađu zvona prijavio je policiji u subotu sveštenik Ivan Zzivković. Zvono, koje je izliveno 2003.godine u Austriji, visine je metar, u prečniku oko 70 centimetara i "koštalo" je oko 4.000 evra.

 

Član Crkvenog odbora Dragoš Marković, izjavio je novinarima da su meštani "spremni da daju nagradu od 400 evra ko zvono pronađene", i da im je u policiji rečeno da se takvim kradljivicima "teško ulazi u trag, jer zvono brzo pretope".

 

Marković pretpostavlja da je zvono nestalo između srede i subote, jer, kako kaže, u porti nema čuvara, a parohijski dom se još gradi. On, i ostali članovi Crkvenog odbora, pretpostavljaju da su lopovi skinuli zvono sa zvonika i vukli ga do kombija, kojim su ga preko njiva odvezao.

 

Marković je podsetio da su lopovi nedavno ukrali i bakarne oluke sa crkve. "Da ne poverujete, kradu i crkvena zvona. Imali još nešto sveto? Ljudi se krste i čude, u šoku su", rekao je Marković. Selo Roanda ima oko 200 domaćinstva, a crkvu su sagradili 1997.godine, vlastitim prilozima.

 

Autor: Tanjug

U Pomoravskom okrugu, od svih reka u porastu su samo Velika Morava, od Vravarina do Svilajnca, ali ne preti izlivanju, i rečica Lugomor kroz atar Jagodine.

 

"Nama opasnosti od izlivanja bilo koje reke u ovom kraju, opasnost je prošla", rekao je danas Tanjugu načelnik Sektora za vanredne situacije MUP Goran Kušić.

 

Vodostaj Velike Morave je u porastu, stoji na sajtu Hidrometereološkog zavoda Srbije, i kod Vravrina je 203 centimetra, Ćuprije 297, Bagrdana (Jagodina) 413 i Ljubičevskog mosta (Požarevac) 159 centimetara.

 

U odnosu na jučerašnji dan Morava je kod Varvarina porasla za 53 centimetra zbog visokog vodostaja Zapadne Morave, kod Ćuprije je porasla 33 centimetra. 

 

Mutna je i nosi mnogo smeća, pre svega plastične ambalaže.

 

Za razliku od Velike Morave, Crnica kroz Paraćin je gotovo bistra, Resava kroz Svilajnac je u minusu šest centimetara a na Ravanici kroz Ćupriji pecaroši koriste sunčan dan i ribolove. 

 

Vodostaj Ravanice je visok na ušću u Veliku Moravu, gde je nanela velike količine smeća i trave.

 

Lugomir je od juče porastao pet centimetara, reka Belica kroz Jagodinu liči na potok.

 

Crnica, Resava, Belica i Lugomor su Paraćinu, Svilajncu i Jagodini u maju 2014. godine donele katastrofalne poplave sa velikim materijalnim štetama a Resava u Svilajncu odnela i jedan ljudski život.

 

Autor:Tanjug

Prateći program 45. Festivala "Dani komedije", koji se održava od 20. do 27. marta u Kulturnom centru u Jagodini, počinje 17. marta u 20 sati predstavom "Sa(h)rana dela Viljema Šekspira".

 

PRATEĆI program 45. Festivala "Dani komedije", koji se održava od 20. do 27. marta u Kulturnom centru u Jagodini, počinje 17. marta u 20 sati predstavom "Sa(h)rana dela Viljema Šekspira" Gradskog pozorišta iz Jagodine. Sutradan će nastupiti Teatar 91 iz Aleksinca predstavom "Kidaj od svog brata", u subotu Akademsko pozorište "Promena" iz Novog Sada odigraće "Treći svetski rat", a u nedelju u 19 sati biće otvorena izložba "Putujuća pozorišta u Srbiji od druge polovine 19. veka do 1945. godine", koju je priredio Muzej pozorišne umetnosti Srbije - saopštio je Dobrica Milićević, umetnički direktor festivala.

 

U ponedeljak, 21. marta, u 10 sati nastupiće Mala scena Art krug teatra, u 18 sati biće održana promocija knjige "Teorija dramskih žanrova" u izdanju Pozorišnog muzeja Vojvodine. U utorak u 10 sati dečija scena Gradskog pozorišta iz Jagodine nastupiće s predstavom "Bajka o čarobnom sviraču", a isti ansambl u sredu u 10 sati izvešće predstavu "Svinjareva tajna", dok će u 18 sati u Narodnoj biblioteci "Radislav Nikčević" biti predstavljen portret glumice Branke Pujić.

 

U petak, 25. marta, Veliki teatar iz Jagodine odigraće "Na pozornici", a u 19 sati u foajeu Kulturnog centra biće održana promocija monografije "Poster/Plakat Slobodana Štetića". Za subotu je predviđen međunarodni simpozijum "Komedija - naš savremenik", a u nedelju u foajeu Kulturnog centra portret glumca Ivana Bekjareva, dobitnika "Zlatnog ćurana", nagrade za životno delo.

 

UCENjIVANjE

 

MILIĆEVIĆ je rekao da su svi ansambli bili vrlo korektni, osim jednog beogradskog pozorišta, čija je predstava "Bum u Beogradu" a koje je tražilo 25.000 evra da bi nastupilo na festivalu. Najskuplja predstava košta 400.000 dinara, a ima i onih od samo 120.000 dinara. Prema rečima Nebojše Petrovića, direktora Kulturnog centra, još uvek nije poznato koliko će festival koštati, jer se konkurs Ministarstva kulture završava 26. marta.

 

Autor: Novosti

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković - Palma izjavio je večeras da Jagodina nije u vanrednom stanju, jer je, kako je rekao, na vreme očistila korita reka koje se u maju 2014. godina poplavile nekoliko sela Jagodine.

 

"Da vam saopštim jednu radosnu vest, Jagodina nije u vanrednom stanju, iako je rečeno da je vanredno stanje za celoj Srbiju, a zašto - zato što smo mi sredili korita ona korita i reke koje su poplavile u maju 2014. godine nekolkiko sela", rekao je Marković na predizbornoj tribini Koalicije JS - SPS u selu Rakitovu kod Jagodine.

 

"Nismo čekali, nismo smeli i hteli da dozvolimo, ovi radovi su nam bili važni i uradili smo ih, za nas ne važi kako ti je Bog kriv za poplavu, kao što je to izgleda sada u nekim drugim opštinama u Srbiji", dodao je Marković.

 

Meštane Rakitova, sela na levoj obali Velike Morave oko pet kilometara od Jagodine, koji su napunili dvoranu Doma kulture do poslednjeg mesta, Marković je podsetio na rezultate koji su ostvareni od 2004. godine u Jagodini i građanima Rakitova obećao otvranje Zdarvstvene stanice, 1.aprila i PTT u selu.

 

Na tribinu su se predstavili budući odbornici Skupštine grada iz redova JS i SPS.

 

Među 31. kandidatom 13 je lekara, pet prosvetnih radnika. Svi kandidati su u radnom odnosu sa prosekom radnog staža od 20 godina.

 

Autor: Tanjug

Pogedajte srodne vesti >>>

uzivofilmovi