Termoelektrana ,,Morava” u stalnom radu Elektroprivrede Srbije. – Planovi da se topla voda, koja odlazi u reku, koristi za toplifikaciju Svilajnca i okolnih opština, ističe Marija Stevanović.

U zimskom periodu radi zagrevanja radnih prostorija i stanova potrošnja struje biće znatno povećana. To znači da će termo i hidro elektrane raditi povećnim kapacitetom. Veliki doprinos stabilnom snabdevanju strujom daje svilajnačka Termoelektrana „Morava”, sa 125 megavata.

Termoelktrana ,,Morava” polako završava ovu godinu sa planiranom proizvodnjom. Očekuje se i da će premašiti plan a biće spremna za predstojeći zimski period. Uspešno je završen godišnji remont.
– Radićemo i u narednoj godini bez zastoja, na zadovoljstvo kako naših radnika tako i potrošača električne energije. U narednom periodu pripremamo studio izvodljivosti za toplifikaciju Svilajnca i okolnih opština: Despotovca, Žabara, Lapova i Batočine toplom vodom koja sada odlazi u reku, ističe Marija Stevanović, direktor Termoelktrane ,,Morava”.

Inače, svakodnevno, prema rečima direktorke Stevanović, dolazi dovoljna količina uglja i trenuto je na depou 190 hiljada tona što će biti dovoljno za dugogodišnji rad elektrane ,,Morava”. Ova termoelektrana se snabdeva ugljem iz Kolubare, čiji ugalj odlično koriste četiri mlina, a dva mlina ugalj koriste iz Resavice.

– Mesečna proizvodnja električne energije je preko 700 hiljada megavata, što je odlična dopuna za elektroprivredni sistem Srbije. Ova termoelektrana je planirana kao rezervna ali vremenom je počela da radi svakodnevno i zato je veća količina proizvedene energije ali i veća odgovornost nas koji radimo u ovom objektu. TE ,,Morava” uspešno obavlja ulogu redovnog snabdevača električne energije, kaže Mirjana Stevanović.

Ukoliko 2015. godine bude obavljen kapitalni remont kako je planirano, biće potrebno 20 miliona evra za investiranje ali će zato dugi niz godina TE ,,Morava” raditi uspešno i kvalitetno.

TE ,,Morava” ima 150 radnika u samoj termoelektrani, zatim 110 u Procentru kao jednoj od ćerki ove firme i 40 do 50 radnika koji rade na tehničkom održavanju u ovom objektu.

– TE ,,Morava” bi funkcionisala i sa oko 300 ljudi dnevno i one koji odlaze u penziju će morati da zamene novi radnici. Ovo je minimalno optimalan broj radnika i neohodan za uspešan rad ovog objekta, kaže na kraju Mirjana Stevanović.

Želja TE ,,Morava” je da ispuni odgovorne zadatke. U ovom kolektivu nikada nije bilo zastaja a neće biti ni ubuduće uz zalaganje svih zaposlenih.

Published in Svilajnac

Javno komunalno preduzeće “Standard” u Jagodini počelo je realizaciju projekta “Vodosnabdevanje i kanalizacija”, koji finansira Nemačka razvojna banka KFW sa 4.500.000 evra, izjavio je generaln direktor “Standarda” Dragan Lukić.

Reč je o projektu Vlade Srbije i Vlade Nemačke “Vodsnabdevanje i kanalizacija u opštinama srednje veličine u Srbiji”, koji se od ove jeseni sprovodi, pored Jagodine, i u Leskovcu, Vranju, Aleksincu, Pirotu i Trsteniku, a ugovor je vredan 25.000.000 evra.

“U Jagodini će biti promenjeno 20 kilometara cementno-azbestnih cevi starih više od deset godina, a biće rekonstruisano izvorište u Ribaru, izgrađena tri nova bunara, kapaciteta 90 litara vode u sekundi”, rekao je Lukić novinarima.

Zahvaljujući angažovanju predsednika Skupštine grada Dragana Markovića – Palme, dogovorena je i realizacija jednog od najasloženiji projekta – rekonstrukcija Centra za prečišćavanje otpadnih voda, čija je vrednost 6,5 miliona dinara, istakao je Lukić.

On je dodao da će rekonstrukcija Centra za prečišćavnaje početi krajem naredne godine, a 95 odsto sredstava biće donacija Vlade Nemačke.

Ugovor o korišćenju sredstava KFW zakjljučio je u junu, prema odluci Skupštine grada, gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović.

Stevanović je posle potpisivanja ugovora izjavio Tanjugu da Jagodina 30 odsto sredstva od KFW banke dobija bespovratno, a ostalo na 15 godina uz minimalnu kamatu i sa grejs periodom od tri godine.

Od ove banke Jagodina je dobila i subvenciju od 1.379.306 evra za rekonstrukciju magistralnog toplovoda i modernizaciju Gradske toplane, koja je takođe u toku.

Jagodina ima vodovod izgrađen 1963. godine i jedan je od retkih gradova u Srbiji koji nemaju problema sa vodom i u najsušnijim periodima u godini.

“Uz grad i okolna velika sela, namera je Skupštine grada i predsednika Markovića, da i druga sela imaju zdravu pijaću vodu radi buducnosti”, rekao je Stevanović.

On je podsetio da Jagodina sada troši godišnje oko 3.600.000 kubika, (oko 260 litara vode u sekundi), a sa nova tri bunara proizvodnja vode će biti 20 odsto veća i rešiće problem vodosnabdavanja Jagodine u narednih nekoliko decenija.

Prema ugovoru, koji su 5. aprila, u prisustvu predstavnika opština i gradova kojima su namenjena sredstva, potpisali tadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić i direktor kancelarije KfW u Srbiji Jirgen Vekshof (Wecksćof), sve tehničke radove, od izrade projekta do izbora izvođača radova, biće u nadležnosti banke, a radovi će početi u jesen ove godine.

Stevanović je podsetio i na druga sredstva koje Evropa ulažila u Jagodinu.

“Za završetak Elektrotehničke građevinske škole, čija je izgradnja počela pre 15 godina, pa stala, Evropska investiciona banka (EIB) je za njen završetak dala 1.000.000 evra i škola je završena. EIB je i za izgradnju nove osnovne škole u Ribaru, najvećem selu na teritoriji Jagodine, dala 400.000 evra”, napomenuo je Stevanović.

Published in Jagodina
Strana 9 od 9

Pogedajte srodne vesti >>>

uzivofilmovi