Saša Pavlović (41), saobraćajni policajac u PU Jagodina, izvršio je samoubistvo ispalivši sebi metak u glavu. Policija je pronašla njegovo telo u kući u Dobričevu kod Ćuprije.

Zamenik višeg javnog tužioca Tužilaštva u Jagodini Miomir Vasić potvrdio je da je u pitanju samoubistvo, te da se Pavlović ubio iz službenog pištolja pucajući sebi u glavu.

Kad je policija ušla u sobu koju je otključala majka nesrećnog policajca, samoubica je ležao na leđima na ugaonoj garinturi i nije davao znakove života.

- Kolega Saše Pavlovića obavestio je jutros komandira da mu se on ne javlja na mobilni telefon, a da mu je u međuvremenu, tokom noći, poslao SMS poruku u kojoj kaže da ne može više tako da živi. Policijska patrola je odmah nakon otišla u njegovu kuću u selo Dobričevo kod Ćuprije. Vrata su bila zaključana iznutra, a kad je majka otključala, policajci su zatekli njegovo beživotno telo na krevetu. Nema sumnje da je u pitanju samoubistvo pa nije bilo potrebno ni da se naloži obdukcija. Tačno je znao šta radi, pucao je sebi u glavu kroz jastuk – navodi Vasić.

Policajac je ostavio oproštajno pismo, ali konkretne razloge za svoj čin nije naveo. Njegove kolege kažu da nisu primetile da je imao bilo kakvih problema, niti da je bio depresivan, dok drugovi koji su ga bolje poznavali kažu “da mu se sve skupilo”.

- Pre nekoliko meseci preminuo mu je otac, što je on teško podneo. Otac mu je takođe bio policajac, u penziji. Saša je nastavio da živi u istom domaćinstvu samo sa majkom, mada u izdvojenom objektu. Ima dvoje dece ali se pre nekoliko godina razveo, što je sve moglo da ga navede da uradi ovako nešto – kaže izvor.

Budući da se radi o samoubistvu, policija nije izdala nikakvo saopštenje o ovom dogadjaju.

Published in Ćuprija

Biljana Trninić, izbeglica iz Hrvatske čiju je porodicu “Oluja” naterala na beg u Paraćin 1995, pobegla je od puške, ali je i u Popovcu morala da beži od vatre iz stana u zgradi za kolektivno stanovanje u ovom paraćinskom selu, čiji je treći sprat potpuno izgoreo 8. decembra.

 

- Dok smo spavali, najstarija ćerka Jasmina te kobne noći probudila nas je i videli smo da je soba puna dima. Zgrabili smo najmlađu decu i istrčali napolje, jer je zgrada već počela da gori. Sve što smo imali izgorelo nam je te noći. I nameštaj, i udžbenici i đački ranci, bela tehnika, odeća i obuća, namirnice… Zbog toga što smo živi svake godine kolač ću mesiti tog 8. decembra, ali u panici sam jer moja deca, suprug i ja nemamo ama baš ništa svoje – priča za Telegraf.rs Biljana.

 

Centar za socijalni rad privremeno je zbrinuo svih šest porodica koje su ostale bez ičega, među njima i Trniniće. Utočište im je pružio sused Boža Milovanović, koji ih je primio u staru roditeljsku kuću u dvorištu.

 

Dok je požar besneo, najmlađi Trninići banuli su usred noći kod njega. Deca gola i bosa. Odlučio je da ih nekakao zbrine sve. Soba u kojoj Trninići privremeno žive topla je, ali, sve što ova nesrećna porodica ima – dao im je čika Boža, a deci garderobu – njihovi školski drugovi.

 

- Spavamo svi ovde, na tri kauča. Sve što ovde vidite je čika Božino – od šporeta i drva na koja se grejemo, do šerpe, viljuške, kašike… Posuđe nam nedostaje jer nas je mnogo, a tanjira i sudova malo. Nedostaju nam i posteljina, ćebad, jorgani… Centar za socijalni rad nam plaća ovaj smeštaj i pomaže nam. Petoro dece od sedmoro, pohađa seosku školu. Njihovi drugovi su se organizovali i prikupili nešto garderobe, obuću i knjige. Međutim, sve je to za duži period nedovoljno. Ne znam kako ćemo ako, ne daj bože, moramo da izađemo odavde na ulicu – kaže Biljana.

 

Jasmina (15), Jovana (14), Jelena (12), Jovan (11), Aleksandar (9), Bojan (7) i Aleksandra (5) svijaju se oko majke i oca Bojana, svesni tragedije koja ih je zadesila. Od njih sedmoro samo je najstarija Jasmina srednjoškolka. Petoro je osnovaca, dok najmlađa Aleksandra još nije krenula u školu. Svi su čisti i nose garderobu svojih drugova.

 

Njihovi roditelji kažu da ih je nesreća pogodila tek što su uspeli da se nekako skuće u stanu, gde ih je Centar za socijalni rad smestio pre pet godina. Oboje su bez škole, siromašni, a zarađivali su nadničeći.

 

Na sreću, Trniniće voli celo selo. Popovčani ih leti zovu da im pomažu u sezonskim poslovima, pa su samo desetak dana pre požara uspeli da kupe zamrzivač. I on je izgoreo.

 

Posla u selu zimi nema, a Trninići iz formalnih razloga nemaju pravo na materijalno obezbeđenje. Nemaju čak ni dečji dodatak, jer je Bojan nasledio neke njive od roditelja s kojima ne zna šta će.

 

Ipak, paraćinski Centar za socijalni rad pomagao im je i pre ove tragedije koja ih je zadesila, a pomaže im i dalje.

 

Iz opštine je najavljeno da će zgrada u kojoj su živeli da se na proleće renovira, a iz Centra da će ovu porodicu onda da vrate u njihov stan.

 

Izvor: Telegraf

 

Published in Paraćin
Strana 15 od 15

Pogedajte srodne vesti >>>

uzivofilmovi